Home Novosti PREDLOG SPORAZUMA O SEZONSKOM ZAPOSLJAVANJU SRPSKIH RADNIKA U GRCKOJ

PREDLOG SPORAZUMA O SEZONSKOM ZAPOSLJAVANJU SRPSKIH RADNIKA U GRCKOJ

15 min read

U cilju davanja doprinosa resavanju, sa jedne strane, problema nezaposlenosti u Srbiji (posebno mladog, radno sposobnog stanovnistva do 35-te godine), a sa druge, ukljucivanja sezonskog rada u legalne tokove, sto je od jednake vaznosti kako za Srbiju, tako I za Grcku, smatramo da bi sledeci predlog I usvajanje Sporazuma o privremenom zaposljavanju srpskih drzavljana na sezonskom radu u Grckoj predstavljao znacajan pomak u resavanju navedene problematike..

 

Srbija je 5. novembra 2015. godine usvojila Zakon o uslovima za upucivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo (radi rada u okviru izvođenja investicionih i drugih radova, pružanja usluga, kao I strucnog usavrsavanja I osposobljavanja), ali jos uvek nije usvojila zakon koji bi, sa jedne strane, regulisao sezonski rad radnika u Srbiji (posebno u oblasti poljoprivrede – poslednja najava njegovoj usvajanja je bila u maju 2017. godine), a sa druge, regulisao odlazak sve veceg broja sezonaca (posebno tokom leta) u Grcku na privremeni, neprijavljeni rad “na crno”. Kao sto je za resenje prvog problema u najavi pominjan model podele vaucera poslodavcima u poljoprivredi (koji bi se potom lepili u radnu knjizicu zaposlenog i racunali u staz), sto je predlozeno po uzoru na Hrvatsku, za legalizaciju sezonskog rada u Grckoj mogao bi se primeniti model sporazuma izmedju BiH I Hrvatske, cime su data prava gradjanima BiH da legalno rade u zemlji clanici Evropske Unije, gde tokom leta postoji velika potraznja za dodatnom radnom snagom. Srbija za sada nema nijedan potpisan sporazum koji bi omogucio legalan rad u nekoj zemlji clanici EU tokom nekoliko meseci, a do njenog ulaska u istu. Pomenimo da kvota za broj sezonskih radnika u Grckoj iznosi trenutno oko 70 000 i da mahom dozvole dobijaju gradjani drugih zemalja EU, dok je zaposljavanje radnika iz zemalja “treceg sveta”, zbog izuzetno obimne papirologije i strogih uslova zaposljavanja, moguce samo u teoriji.

 

Grcku tokom leta poseti oko million Srba, a ocekuje se da ce se trend porasta poseta nastaviti u narednim godinama. Izuzev turistickih agencija koje imaju pravo da posalju radnike (prevashodno kao predstavnike na destinaciji) u neko od grckih letovalista, oko 20 000 ostalih Srba redovno radi neprijavljeno u Grckoj svakog leta, posebno u ugostiteljstvu, cime se pre svega ostecuje budzet Rep. Grcke I pritom znatno povecavaju sanse da prava srpskih radnika budu ugrozena, kao i da budu podvrgnuti nekoj vrsti zloupotrebe na radu. Radnici neretko rade “back office” poslove (kuhinja, spremanje soba itd.) gde su manje sanse da ce ih inspekcija uhvatiti, jer se kazna za neprijavljenog radnika krece oko 10,000 EUR za nesavesnog poslodavca (stoga se pribegava I prijavljivanju radnika pod tudjim identitetom – na pr. rad pod ruskim, moldavskim imenom nekog drugog zaposlenog). Cesto broj radnih sati nije odredjen – radi se i po 7 dana nedeljno od 10 do 12 sati dnevno, uslovi rada nisu odgovarajuci (los obecan smestaj I obroci, neisplacene dnevnice ili plata koja kasni), ali bez obzira na to, prosecna plata od 650-800 evra je dovoljno atraktivna za radnika da zaradi I ustedi, posebno ako ima koliko-toliko obezbedjen smestaj I hranu. Dodajmo na to porez koji bi poslodavac trebalo da placa drzavi po radniku (izmedju 27 I 33% bruto zarade) I pomnozimo sa projektovanih 5-10% ukupnog broja svih poseta Grckoj (50-100,000 radnih mesta) I docicemo do cifre od 10-20 miliona evra gubitka koja nije zanemarljiva, vec bi znacajno “oporavila” grcki budzet na obostranu korist I zadovoljstvo (primera radi, ukoliko uzmemo da je poresko opterecenje na platu 30% na 600 evra po radniku I pomnozimo sa 100 000 radnih mesta, dobicemo cifru od 18 miliona evra koji bi se slili drektno u grcku drzavnu kasu).

 

Bez obzira na veliku nezaposlenost u Grckoj, I zvanicnu kvotu od 70 000 sezonskih radnika godisnje (koja se nezvanicno penje I do 150 000 svakog leta), izuzev dopune budzeta, grcki poslodavci bi mogli profitirati na zaposljavanju Srba I iz drugih razloga. Pre svega, Srbi vec godinama cine izuzetno veliki I znacajan deo stranih gostiju u Grckoj. Iz tog razloga, uvodjenje radnika kojima je srpski maternji jezik cini se neophodnim kada su u pitanju usluzne delatnosti (posebno na pr. hoteli, restorani koji godinama saradjuju sa srpskim agencijama) I u tom segment srpski drzavljani bi imali prednost u odnosu na pr. Rumune I Bugare koji kao drzavljani zemalja clanica EU najcesce obavljaju ove poslove. Njihovo zaposljavanje bi takodje podiglo kvalitet usluge, lakse snalazenje I komuniciranje u nepredvidjenim situacijama I ucinilo da se Srbi na letovanju osecaju maksimalno bezbedno, “kao kod svoje kuce”. Dalje, srpski radnici su (pod fer uslovima) uopsteno poznati kao vredna I poslusna radna snaga (posebno oni ih manjih sredina) I dovoljno visoke nadnice bile bi takodje stimulisuce za rad u poljoprivredi (branje voca I povrca), gde se po pravilu uocava nedostatak I nezainteresovanost lokalne radne snage. Smatramo da bi ponovno uvodjenje letnje prakse/volontiranja za studente odredjenih obrazovnih profila tokom leta isto tako predstavljalo dobar potez, jer bi mnogo mladih iz Srbije koji nemaju mogucnost da otputuju na more bilo animirano da za rad od nekoliko casova dnevno I obezbedjen adekvatan smestaj I obroke provede leto u Grckoj radeci. Jedan od jakih argumenata takodje je sto Srbija ima veoma kvalitetan kadar u pojedinim profesijama (na pr. medicinske struke), a iskustvo nam govori da je izuzetno vazno obezbediti dovoljan broj lekara po manjim mestima u Grckoj. Posto se svake godine turisticka ponuda siri na sve vise destinacija I grckih ostrva, neophodno je pokriti sve te delove adekvatnom I kvalitetnom medicinskom negom. Naravno, kroz uzajamnu saradnju sa grckim lekarima, obe strane bi mogle puno da nauce kroz prenos I razmenu iskustava I unaprede generalno ovaj sektor. Isto se odnosi I na vatrogasce I ostala uniformisana lica koja brinu o bezbednosti, a ciji se manjak uocava tokom letnjeg perioda kada je povecan broj intervencija na terenu. Konacno, odredjen broj socijalnih radnika bi mogao biti angazovan svake godine oko zbrinjavanja migranata na grckim ostrvima (Lezbos, Samos itd.), gde se takodje uocava manjak I nezainteresovanost lokalnog stanovnistva, kao I u sportskim kampovima (treneri, animatori itd.), gde bi se ujedno jos vise ojacale grcko-srpske veze kroz zajednicke turnire, nadmetanja, sportske obuke I slicne programe.

 

Predlazemo da se period za sezonski rad ogranici na 3-6 meseci, u skladu sa potrebama I mogucnostima trzista tokom sezone. Kao tehnicko resenje predlazemo “legalizaciju” sezonskog rada jednostavnim lepljenjem vaucera na stranicu pasosa, kao potvrdu da je srpski drzavljanin angazovan na sezonskom radu (koji bi se izdavao I lepio u ambasadi Rep. Grcke u Beogradu pre odlaska na rad, a nakon uputa grckog poslodavca u istu sa pozivnim pismom da se radnik privremeno angazuje). Na ovaj nacin kontrola sezonaca na pasoskoj granici bila bi znatno pojednostavljena (bez detaljnog listanja pasosa I kontrole datuma ulaska I izlaska), a takodje, kontrola ispekcije na mestu rada u Grckoj bi se brzo I efikasno odvijala. Ne zaboravimo da bi ovako usvojen sporazum bio izvrsan potez grcke vlade koji bi jos vise “privoleo” Srbe da posecuju Grcku, jer bi za vreme sezonskog rada porodice, prijatelji I rodjaci u nekom periodu vrlo verovatno posetili angazovanog na minimum nekoliko dana. Konacno, privremenom “asimilacijom” tokom nekoliko meseci, Srbi bi bili u mogucnosti da nauce bar osnove grckoj jezika, steknu prijatelje (a mozda I partnere) za ceo zivot, cime bi se svakako nivo saradnje I empatije izmedju dve zemlje podigao na jos visi stepen. Ujedno, ovom Sporazumom obe strane bi bile zasticene: protekcija radnika bi se ogledala u unapred precizno definisanom radnom vremenu, njihovim pravima u duznostima, kao I visini obestecenja, dok bi grckim poslodavcima, usled obavezne klauzule o otkaznom roku  u ugovoru, ne bi desavalo da u sred spica sezone budu primorani da traze nove radnike, ukoliko stari iznenada otkazu ili odustanu od angazovanja. Napomenimo za kraj da je podsticanje Srba na vecu (vanpansionsku) potrosnju u Grckoj jos jedno od pitanja kojima se treba pozabaviti u buducnosti. Grcka vlada bi mogla da razmisli da li bi eventualno uvodjenje kupona za restorane, izlete ili sportske aktivnosti stimulisalo dodatnu potrosnju, kao sto je to pre 3 godine zapocela srpska vlada uvodjenjem besplatnih turistickih vaucera u vrednosti od 5000 RSD za boravak u turistickim objektima u Rep. Srbiji I postigla sjajne rezultate.

 

Iskreno se nadamo da je ovaj detaljno obrazlozen predlog dovoljno argumentovan, uverljiv I koristan za obe strane, te da ce se ovakav sporazum uskoro razmotriti I usvojiti na obostrano zadovoljstvo I korist.

 

 

U ime Gradjanske stranke Grka Srbije,

 

Maja Nikolic, Visi savetnik za zaposljavanje

Load More Related Articles
Load More In Novosti

Pogledajte i

[intervju] Vasilios: Povezujemo nacije preko pojedinaca

Grci i Srbi dele istu sudbinu već vekovima, posebno otakda su obe naše srednjovekovne drža…