- Grci i Srbi dele istu sudbinu već vekovima, posebno oδ akda su obe naše srednjovekovne države, Vizantija i Srpsko Carstvo, pale pod tursku vlast. Mnogi su ljudi pomagali ustancima one druge nacije, kao recimo Riga od Fere. I danas je Grčka jedan od najvećih prijatelja Srbije i nije priznala Kosovo, između ostalog. Kako ocenjujete odnose Srba i Grka, kao Grk u Srbiji?
Odnosi Grka i Srba su konstantno na jako visokom nivou kroz vekove. Ovome doprinose srpski „domaćinski temperament“, kao i grčki „mediteranski duh“, koji se prepliću među nama kroz veru. Političke akcije koje imamo biće u velikoj meri okrenute ka negovanju i unapređenju upravo tih odnosa, koji su osnov za očuvanje prijateljstva. Nedavno smo poklonilli Beogradu mural Marinosa Ricudisa, čoveka koji je 1999. godine odbio da napadne Srbiju rekavši „Ja ne mogu da ubijam bratski pravoslavni narod!“. Naš cilj je da steknemo još milion ljudi, na obe strane, istih moralnih vrednosti kao što ih ima kapetan Ricudis!
- Recite nam nešto o svojoj porodičnoj istoriji – naime, poznato je, kao što sam ja i poemnuo u knjizi “Izgubljeni u ravnici” da je puno Grka došlo u Srbiju ili kao trgovci individualno ili sa Čarnojevićem i Šakabentom, ali su se pretopili u Srbe, o čemu svedoči i bivša Grčka škola u Novom Sadu. Otkud su Proveleggiosi ostali Grci?
Porodična istorija Proveleggiosa je više nego uzbudljiva. Naime, dvadesetih godina prošlog veka moj čukundeda je svojim bogatstvom platio živote mojih predaka koji su iz Smirne, u Maloazijskoj katastrofi prebegli u Atinu, odnosno u Pirej. Moj deda kao grčki vojnik biva zarobljen 1942. od strane italijanskih fašista i odveden u logor “Trepča” u Kosovskoj Mitrovici, zajedno sa još oko 500 Grka. U logoru dobija informaciju da mu u bestijalnom bombardovanju Pireja od strane nemačkih fašista gine cela porodica i donosi odluku da ostane na Kosmetu u Srbiji. Kao i mnogi Heleni, patriote, moj deda insistira na tome da održimo imena i prezimena, te otud i ja treća generacija Grka u Srbiji nosim grčko ime i prezime.
Bivša Grčka škola u Novom Sadu svedoči o prijateljstvu, ljubavi i suživotu naša dva naroda na celoj teritoriji današnje Srbije. Podigli su je novosadski Grci u drugoj polovini XVIII veka, a o beskrajnom poverenju među našim narodima govori i činjenica da su u grčkoj kući za vreme bune 1848. godine Srbi iz Novog Sada održali skup na kome su doneli odluku o dizanju ustanka.
- Zanimljiv je i eksperiment Buljkes u današnjem Magliću. Koliko je grčko društvo danas zacelilo rane građanskog rata i vojne hunte? I mi u Srbiji, Hrvatskoj, Ukrajini, imamo stalno iste priče o dva tabora u prošlosti…
Eksperiment Buljkes nam prikazuje dve dimenzije odnosa. U političkom smislu, borba tih godina između komunizma i kapitalizma je ostavila dubok ožiljak u grčkom narodu i najveći ceh su platili obični ljudi, koji su izmanipulisani ideološkim pričama okretali protiv svoje braće. Druga dimenzija je ljudska i prijateljska! Naime, Grcima koji su došli u Srbiju dat je, kao nikome do tada stepen autonomije, koji su uživali u Srbiji do okončanja sukoba. Veliki broj njih je ostao da živi u Srbiji, dok se manje njih vratilo. Ono što najbolje zaceli sve rane je vreme, kao i edukacija ljudi o besmislu ratovanja i ubijanja.
- Vaša stranka je manjinska stranka Grka u Srbiji. Kako koncipirate svoj rad?
Građanska stranka Grka Srbije je prirodni sled dizanja lestvice organizovanja grčke zajednice u Srbiji nakon više udruženja osnovanih još krajem 18. veka i reosnovanih u modernom dobu, kao i Nacionalnog Saveta Grčke manjine osnovanog 2004. godine. Mi pokušavamo da kroz razne projekte, primenjive odmah, spojimo još više naša dva naroda, a akcent stavljamo na pojedince. Takođe se trudimo da prenesemo sve kvalitetne ideje koje ima da ponudi građansko društvo, a koje ne može da nađe kooperanta ni u jednoj političkoj opciji. Na prethodnim izborima za grad Beograd smo uspešno delegirali i pokrenuli temu Blokčejn tehnologije, koja se već primenjuje u modernom svetu danas, a za koju imamo sve preduslove da krenemo na vreme i budemo jedna od perjanica u ovoj tehnologiji. Naši stručni i obrazovani pojedinci zaslužuju promovisanje i pomoć države na nivou koji nema demagošku dimenziju.
- Šta planirate kao stranka da učinite na promociji grčkog jezika i kulture u Srbiji, nezavisno od politike i zaštite manjine?
Jedan od osnovnih segmenata naše stranke je bolje očuvanje grčkog jezika i kulture među našim članovima, nego promocija istog. I sa tim u vezi planiramo besplatne škole grčkog jezika, gde će se sa izvornim Grcima komunicirati i obrađivati jezik, a sa ciljem povećanja stepena razumevanja među nama. Time mislimo da srušimo jezičku barijeru, koja evidentno postoji zbog suštinskih razloga među naša dva jezika. Mi smo lojalni građani ove zemlje, čvrsto stojimo uz narod sa kojim živimo i identifikujemo se sa istim! Mi asimilaciju ne ističemo kao problem, već kao prirodni evolutivni proces naroda na jednoj teritoriji, pa smo je čak smo i primenovali u akulturaciju.
Intervju na engleskom jeziku nalazi se OVDE
